Naš proizvod
Bukovača
(Pleurotus ostreatus)
je ukusna jestiva pečurka, visoke nutritivne vrednosti, i jedna je od
najpogodnijih pečuraka za proizvodnju proteinski bogate hrane.
MOTO SPIRIT D.O.O. gaji bukovaču na nefermentisanom, gotovo svežem i neobrađenom supstratu.
Kako se u proizvodnom ciklusu gajenja ni u jednom momentu ne koriste hemijska sredstva, ni sredstva koja imaju štetne posledice po zdravlje ljudi, naš proizvod nije kontaminiran, kao što je većina gajenih pečuraka, voća i povrća.
Gde kupiti?
Bukovaču koju mi gajimo možete naći na policima Lidla koji je naš nabitniji i najveći kupac.
Uz pomoć Lidla naša bukovača je dostupna kupcima širom Srbije.
Ako ipak kupujete na pijacama, našu bukovaču takođe možete naći na većini pijaca u Beogradu i
Novom Sadu.
Iako mnogo hranljivija, na domaćem tržištu nezasluženo je manje popularna od šampinjona. Ima izgled koji podseća na školjku, pa je u svetu poznata pod imenom “Šumska ostriga”. Prvi put je uzgajana u Mađarskoj, a danas najviše u Kini i Japanu. Njeno blagotvorno dejstvo prvi su otkrili Kinezi, gde se danas najviše koristi sušena ili u prahu, a Evropljani su počeli da je upotrebljavaju krajem IX veka.
Oko 85% ukupne svetske proizvodnje bukovače je u Kini. Najkvalitetnije imaju kratke drške i ispravljene šeširiće oštrih ivica, prečnika desetak centimetara. Upotreba pečuraka u sve većim razmerama bazira se na njihovoj pristupačnoj proizvodnji, značajnoj nutritivnoj vrednosti i sadržaju medicinski aktivnih materija, koje povoljno utiču na ljudski organizam, a istovremeno se odlikuju osobitim ukusom koji pruža široke mogućnosti u kulinarstvu.
Ukus i tekstura opisani su kao: somotasta, sočna, blagog ukusa, može biti pržena, pečena, dobar sastojak za gulaš. Mogu da se pripremaju, ali čak i da se jedu sirove. Odličnog su ukusa kao dodatak uz piletinu ili morske plodove. Maksimalan kvalitet ukusa dobija se dinstanjem sa seckanim lukom. Najčešće se pohuje ili sprema na žaru. Od nje se može napraviti ekstrakt i koristiti kao dodatak jelima. Na osnovu recepata bukovaču je moguće kraće ili trajnije konzervisati, kao i pripremati u redovnom jelovniku na svakodnevnoj trpezi. Bez obzira da li su u svežem, mariniranom ili osušenom obliku, lako se i brzo pripremaju i kombinuju sa drugim namirnicama.
Termini “Šumsko meso” i “Sirotinjska hrana” više nisu aktuelni jer je proizvodnja pečuraka postala prava industrija sa svojim tajnama, specifičnostima i zakonima. Teško je naći biljnu hranu koja se može na tako različite načine pripremiti, koja ima tako dobar ukus i podstiče apetit, a ujedno je i tako hranljive vrednosti.
Pogodnosti i prednosti bukovače
- Lekovitost
- Hranljiva vrednost (sadrži proteine slične životinjskim pa su vredniji od biljnih; sadrži mali procenat masti pa je dijetalna hrana; sadrži velike količine minerala i vitamina)
- Rastu na otpadu – sirovinama slabo iskoristivim u druge svrhe. Predstavljaju mogućnost pretvaranja lignoceluloznih otpadaka u biomasu bogatu proteinima, čime se i oslobađamo otpada a osim gljiva dobijamo đubrivo, hranu za životinje i humus
- Prorašćen supstrat nakon uzgoja može biti stočna hrana
- Istraživanja dokazuju da može da razgrađuje hidrokarbonske molekule, odnosno zagađivače kao što su dizel gorivo, ulje, benzin… Može da se koristi za bojenje vune, tkanina, papira u sivo-zelenu boju
- Bukovača je aktivno uključena u recirkulaciju ugljenika na globalnom nivou, time što razlaže lignin i celulozu koji su glavne supstance u kojima se taloži ugljenik, i pretvara ih u biogorivo.
- Ako se u ukupnoj dnevnoj ishrani dodaje osušena bukovača u količini od 4%, nivo holesterola će za dva meseca opasti za 65% - 85%.
- Proteini gljiva teže se vare nego proteini mesa zbog deficita karakterističnih enzima (ljudi retko jedu gljive pa su one za želudac relativno "nepoznata" namirnica).